Danasnje vreme

U danasnje vreme, veoma su male sanse da cete uspeti da vidite decu u parku, na terenu. Kada je moja generacija odrastala, to je bio svakodnevni prizor. Moj mladji brat, koji sada ima trinaest godina retko izlazi iz sobe, odnosno ustaje sa kompjutera. Bio sam potpuno drugaciji od njega, i od cele njegove generacije, nasuprot njima, ja sam retko bio kuci, po ceo dan sam bio na ulici, igrali smo basket, fudbal, dok danasnja deca ne znaju ni sta je to. Pamtim kada sam bio mali, svaki dan su dolazili pred moju kucu, i zvali me, vikali po pet minuta, dok ja uzimam loptu, presvlacim se.. Izlazili smo, zabavljali se, no danasnja deca niti ne znaju koliko je lepse, zanimljivije, zdravije izaci na dva sata fudbala, nego sedeti sest sati za kompjuterom. Dok ovo pisem, secam se svih uspomena iz detinjstva, a kada pomoslim da danasnja deca nece imati nikakve uspomene iz detinjstva, to je veoma tuzno.. Najvaznije stvari u zivotu jesu uspomene, prijatelji, sada cak ni ne postoje prava prijateljstva. Izlazili smo, svaki dan smo igrali fudbal, a kada padne mrak, igrali smo zmurke, policajaca i lopova, kako sam to voleo, cak bih sad voleo da se vratim u to doba i opet zaigram. Svoje dete cu vaspitati na nacin isti na koji su mene vaspitali, naucicu ih sta znaci rec "prijateljstvo" i "zabava" nece biti sedenja za racunarom celim danom. Zelim da oni imaju neke uspomene kada odrastu, zato sto je to definitivno najbitnija stvar, vraca vas u detinjstvo, natera vas da zaboravite na sve probleme, makar na jedan tren. Mogu pouzdano reci da od takvog detinjstva nema nista bolje, u tom dobu se sticu najbolji prijatelji, iskreni prijatelji, prijateljstva koja ostaju za ceo zivot, ako taj period propustite, bice vam zao, mnogo zao, kada odrastete i shvatite koliku ste glupost napravili.