Biti djete ulice

Ja sam djete ulice i ponosim se time.Danasnjoj djeci to je biti nesto najgore.Niko ne voli da bude djete ulice.Kao djete ulice prosao sam kroz razne stvari.I kroz dobre i kroz loše.Mnogo lijepih stvari pamtim ali ima tu i losih.Bili smo siromasni pa smo brat i ja u desetoj godini opljackali jednu manju prodavnicu slatkisa.Ueli smo novac.Poslali su nas u kazneno popravni dom.Tamo smo bili do 12 godine i pustili su nas na slobodu jer se dokazalo da smo nevini.Tada sam nastavio zivot.Momci sa kojima sam se druzio cesto smo upadali u probleme,ali uvijek bi se izvukli.Poceo sam da radim u 16 godini.Radio sam po noci,i zaradivao.Mnogo sam zaradio na tom poslu i razmisljao sam da dadnem otkaz.Jedne većeri sam opljačkao mjesto na kom sam radio.Šef nije nista vidio i rekao mi je da otvorim oci i da ulovimo te lopove.Medjutim ja sam dao otkaz i njemu je postalo sumnjivo.Policija mi je dosla na vrata i pronasla ukradene stvari.Ali rekao sam da sam to sam kupio.Otisli su i nisu se vise vratili,na srecu.Kasnije sam nasao novi posao i zadrzao sam ga . Djetinstvo mi je bilo najljepsi dio zivota. Sada tesko radim i zaradujem ali takav je zivot. Sada radim kao zastitar. To je dobar posao ali je naporan. Ja sam odrastao kao dijete ulice. Ponosim se sto sam djete ulice.