Davni dani

Bilo je to davnih dana...Bio sam mali imao sam mozda 6-7 godina tek sam u zabaviste krenuo kad je iznenada poceo rat! Secam se samo kako je nesto pucalo kako su prozori pucali od vibracija..Stariji ljudi su verovatno znali da ce do toga doci pa su se pripremili kao moji roditelji..U podrumu je bilo dosta zaliha hrane...Kad je rat poceo roditelji su me tamo sakrili..Rekli su da ce sve biti u redu i da ce se oni vratiti kad se sve zavrsi,ali njih nije bilo nikako a pucanje je prestalo...Sacekao sam jos par dana i izasao sam  napolje..Video sam drugare kako placu ja sam u kvartu bio najmladji..Pitao sam najstrijeg sta se desilo a on mi je odgovorio da su nam roditelji poginuli..Od tad sam ja postao dete ulice kao i oni! Posto smo svi bili mali da bi smo radili neki posao...Krali smo sa pijace voce i povrce da bi smo preziveli..Svi sxmo zajdeno ziveli u nekoj napustenoj kuci.Nismo imali televior,racunar nista...Imali smo 3 samo kreveta..Ali mi smo bili srecni...Ljudi iz doma za nezbrinute su pokusavali da nas uhvate ali mi se nismo dali..Pokusavali su nas uhvatiti na spavanju ali neko od nas je uvek cuvao strazu...Tako sam ja odrastao kao dete ulice i bio sam srecan....Sada sam vec odrastao imam svoj posao i porodicu.Zivim srecnim zivotom ali uspomene uvek ostaju.