Dijete ulice

Ja sam dijete ulice i time se ponosim! Djete ulice danas je biti nesto veoma tesko, danas sva dijeca cijeli dan su u kuci na kompjuterima. Kompjuteri upropastavaju nas zivot, prije je bilo veoma lijepo svi su bili na ulicama a sad, navescu vam jedan primjer: Dok sam bio jos mali roditelji su mi poginuli u saobracajnoj nesreci u Sarajevu. Bilo mi je veoma zao, bio sam prepusten sam sebi. Imao sam jednu staru baku, ona me nije mogla zadovoljit, igrat se samnom, kupovat mi stvari itd. Mogao sam birati biti dijete ulice ili ostati sa njom. Izabrao sam biti dijete ulice. Cijele dane sam hodao po ulicama trazio prijatelja. Jednog dana naisao sam na Damira tako se zvao. Sa njim sam se bolje upoznao i saznao sam da je i on prepusten sam sebi, da su mu roditelji poginuli. Sprijateljili smo se i stalno isli skupa. Kada smo porasli odlucili smo se bavit ilegalnim poslovima, dilali smo drogu. Isli smo redovno u teretanu, a poslije dilali drogu. Jednu vece tako mi sjedimo u kaficu pijemo pivo kada su nam prisla dvojca momaka. Pitali su nas da im se pridruzimo bandi. Mi smo prihvatili. Ta banda se zvala SG sto bi znacilo Street Gangsters. Krenuli smo sa njima u sjediste bande. Kada smo dosli bilo ih je tamo jos cetvorica. Svakodnevno smo dilali drogu. Cesto smo isli ulicama i tukli se sa drugim bandama. Jednu vecer dok smo se tukli Damir je poginuo. Jedan clan bande SV mu je zabio noz tacno u pluca i poginuo je. Sutra sam ja odlucio napustit bandu, shvatio sam da to nije dobro i tako se SG raspao. Da sam jos nastavio tim stopama ko zna sta bi od mene sad bilo. Sve u svemu ja sam dijete ulice.