Ulice

Od malih nogu dete sam ulice, i ponosim se time.Svoje detinjstvo sam proziveo na najbolji moguci nacin, zabavljao se, druzio, pravio gluposti, i nije mi zao, kada bih ponovo mogao da biram isto bih izabrao!Celo detinjstvo bio sam okruzen iskrenim, dobrim, i pravim drugarima koji me nikada nisu izdali, na ulici se sticu najbolji i najiskreniji prijatelji to je sigurno.Svakom od njih mogu potpuno verovati i poveriti svaku sitnicu u svom zivotu i ako zelim da to ostane izmedju nas dovoljno je da to samo kazem, nema sanse da to ikako procuri, to se zove pravi prijatelj.Takvi prijatelji mogu se steci samo na ulici, od malih nogu, koji ostaju do kraja zivota.Vecina starijih osoba to verovatno znaju, koji su svoje detinjstvo proziveli na ulici, igralistu, a ne na racunaru, na fejsbuku.Mogu garantovati da je svako ima bar dva ili tri prijatelja koja poznaje jos iz ranog, ranog detinjstva, sa "ulice", od virtualnih prijateljstava nema nista, sta se moze raditi sa takvim prijateljima, bez pravih prijatelja nema dobrog zivota.U detinjstvu sam se cesto znao posvadjati sa nekim od najboljih prijatelja oko fudbala, kosarke ili bilo kog drugog sporta, nekada su cak i tucnjave izbijale, ali nije to nista krupno, i to je zivot, sve je to deo zivota, prijateljstva, nema pravog prijateljstva bez male svadjice ponekad.Vecina vas ce shvatiti o cemu pricam, no neki mozda i nece, oni koji su detinjstvo proveli na mrezi, nadam se da takvih nema mnogo zato sto ne znaju sta propustaju, na ulici.Takodje mnogo je teze kad na bilo koji nacin izgubite prijatelja kojeg poznajete iz detinjstva nego bilo sta drugo na ovom svetu, to je jedna veoma, veoma velika bol i nesreca koju moze spoznati samo onaj kojem se desila ovako strasna nesreca. Svakako se nadam da necete upoznati tu bol.