Sam svoj

Odrastao sam na ulici.Nije bilo lako.Danasnjoj djeci je to nocna mora,niko to ne zeli vise.Svi bi htjeli da imaj kompjutere i televizore.Ja sam licno djete ulice i ponosan sam na to.Radio sam razne poslove.Za 12 godina napustio skolu.Poceo se druziti sa nepoznatim momcima.Ali to nije dugo trajalo.Okrenuo sam se boljem zivotu.Poceo sam da zaradujem za zivot.Nisam imao neki posao.Radio sam kad bi me neko zvao.Bio sam vrijedan.Kasnije sam dobio posao u drzavnoj firmi jer su vidili da sam vrijedan momak.Radio sam svaki dan.Zaradivao sam,nisam imao kompjuter ,televizor pa cak ni mobitel. Imao sam pare ali nisam htio da trosim na gluposti.Trosio sam na porodicu i hranu najvise.Brata sam izgubio kada sam imao 15 godina.Bio je stariji od mene 3 godine.Bilo mi je jako tesko.Pet dana nisam izlaizo iz sobe nit sam pricao.Samo sam jeo sto bi mi roditelji donijeli.Bio je to veoma težak period.I danas kada se sjetim toga uhvait me tuga.Tih 5 dana nisam isao na posao.Kada sam otisao rekli su mi da sam dobio otkaz.Poceo sam traiti razloga da me vrate na posao,medjutim to se nije dogadjalo.Jednog dana dobio sam novi posao u drugoj firmi.I stano sam radio,dobio sam i unapredjenje.Mnogo sam zaradio za porodicu,ponosan sam na sebe sto sam ih prehranio.Nikada necu zaboraviti kako je biti djete ulice.