Najbolji prijatelji

Ja sam dijete ulice,danas to nije lako biti. Danas bi svi voljeli imati racunare i tu tehnologiju. Mene je sudbina snasla da budem dijete ulice. Kada sam imao sest godina roditelji su otisli i vise se nikada nisu vratili. To je za mene bila stresna situacija. Ostao sam sa bakom koja je imala 84 godine i nije se mogla brinuti o meni. Mogao sam birati dali da budem dijete ulice ili ostati sa njom. Izabrao sam biti dijete ulice. Kao dijete ulice imao sam i dobrih i losih trenutaka u svom zivotu. Imao sam jednog prijatelja kojeg je slicna sudbina zadesila zvao se Joe. Joe i ja smo proveli mnogo trenutaka zajedno, bili smo najbolji prijatelji. Kada smo malo porasli krenuli smo ici u teretanu, predvecer bih krenuli u teretanu i vjezbali 2 sata. Jedno jutro smo sjedili i razmisljali i odlucili smo napraviti bandu. Tako smo i uradili dali smo joj ime SG. Prikupili smo jos clanova i poceli smo raditi i ilegalne poslove. Dilali smo drogu i tako. Predvecer umjesto teretane isli smo zajedno na neko napusteno mjesto konzumirati drogu. Uskoro smo poceli igrati i okrsaje sa drugim bandama. Bili smo najjaca banda u nasem kraju. Tokom jedne bitke Joe je poginuo. Kada je poginuo mnogo nas je izgubilo volju za bandom. Svi smo bili tuzni. Poslije par dana sam napustio bandu jer da sam osto tamo ne zna se bil danas bio ziv. Kupio sam stan u gradu i zaposlio se. Sada skupljam za auto. Dijete ulice mi je u krvi.