Dete ulice

Ja sam kratko i jasno dete ulice,nisam imao pruzene paznje kao mali,jer nemam ni rodjitelje.Odrastao sam u domu za decu bez staratelja.Kada me je usvojila jedna porodica ponadao sam se da sam resio svoje probleme,ali to nije bilo to.Nisam mogao ziveti tako.Pobegao sam od tog doma...Bio sam napolju 3 dana,nista nisam jeo.Pokusao sam da isposim novac,ali nisam uspreo.U jednoj noci polomio sam izlog jedne prodavnice usao i jeo,kako bih mogao preziveti...Nekak osam utekao policiji...Ali su tu kruzili dan i noc.Sutra dan su me uhapsili...Cudio sam se,ali mi je inspektor ispricao kako to nije bilo nista tesko,jer je porodica prijavila moj nestanak i ja sam fakticki bio jedini osumnjiceni...Poslali su me u KP Dom.Sedeo sam tu do svoje sedamneste godime.Kad sam izasao gledao sam da nadjem neko drusto koje bi moglo da mi pomogne,uradio sam neku malu uslugu,preneo sam neku robu sa tacke A na tacku B i dobio neku sicu od 20 eura.Dao sam to jednom coveku za neki cumez da mogu tu da spavam,otisao kod nekog majstora blizu i molio ga da se zaposlim nekako da mu pomazem,nekako me je pustio cisto da sedim tu za neku bedu mesecno,imao sam cisto da platim cumez za spavanje i to je to.Moj zivot je bedan,ja sam dete ulice i nadam se da ce se to promeniti.