Ja sam dete ulice

Dijete ulice je danas biti nesto grozno. Svi imaju kompjutere i samo po njima su, nikog vise nema na ulicama kao prije. Ja sam jedan od onih koji su dijeca ulice. Ja i moj komsija Rossi smo od malih nogu se poceli baviti ilegalnim poslovima. Na igralistu pored nase kuce su se uvijek skupljali veci drogerasi pa bi i mi malo sa njima se puhnili. Bilo nam je zanljimljivo i interesantno. Svaku vece smo tu izlazili, po noci, nijedan nas vrsnjak tu nije bio samo stariji. Sa njima smo bili do kasnih sati u noci. Mati i Otac se nisu brinili za nas. Bili smo dijeca ulice. Kada smo odrasli napravili smo vlastitu bandu i nazvali je Street Boys. SB se probio medu najjace bande u tom kvartu. Upoznali smo jos mnogo prijatelja koji su se pridruzili u SB. Navecer bih isli u teretane ili dilali drogu. U jednom od okrsaja bandi Rossi je poginuo. Taj trenutak nikada necu zaboravit. Bilo nam je veoma zao i poslije tog vise nikada nismo igrali okrsaje sa drugim bandama. Rossi je bio ne prezaljen. Tako smo prestali i dilati drogu i raspali su se Street Boys, ali jos uvijek u mom srcu postoji ucrtano SB!