Ostavljeni

Ja sam Damir. Roditelji su me ostavili dok sam jos bio beba sa mojim bratom blizancem, ne znam ni kako samo preziveli. Kao sirocad nismo imali kompjutera sva nasa igra svodila se vani sa decom koja nas izbegavala. Bilo smo djeca ulice. Spavali smo kod jednog covjeka u supi na slami gde je gajio kokoske i ostalu njegovu zivinu. Kada smo odrasli napunili svoje punolestvo jedini izlazi iz siromastva je bio taj da moramo poceti sa ilegalnim poslovima. Osnovali smo bandu Street Gangsters nedaleko od grada i dilali smo svaki dan drogu, oruzja, zene i dece. Mnogli su nam se pridruzili jer smo u velikoj brzini skupljali i zaradjivali novce. Svakoj veceri smo organizovali tucu ponekad isli ulicom i tukli se, nekad se tukli i sa drugim bandama. Svakodnevno smo bili u teretani vezbali da budemo jaki.Bili smo medju jacim u tom kvartu ako ne i najjaci u svome gradu. Ali jednoga dana  u jednoj dogovorenoj tuci moj brat je pogino i srusio moj svet. Tugovao sam za bratom ne samo ja vec cela banda, ali sta je tu je nastavili smo jos dilati par godina. Poslije par godina bez brata smo oslabili i povukli se iz ilegalnih poslova. Od svojih ilegalnih poslova steko sam dosta novca da sam napravio kucu gde zivim mirnije i sretnije, ispred sam napravio garazu i radim i popravljam sve vrste kvarova na automobilima. Od jutra do mraka sam u garazi i zaradujem kako bih preziveo. Ko zna sta bih samnom bilo da se nisam povuko mozda bih i ja poginuo a mozda i nebi.