Mali dječačak

Svoju mladost i djetinstvo proveo sam na ulici.Majka mi je umrla dok sam imao pete godine,ostao sam sam sa ocem.Citav dan sam provodio na ulici.Od seste godine sam poceo da izlaim redovno na ulicu.Kuca mi je bila u siromasnoj ulici.Nisam imao bas mnogo prijatelja.U sestoj godini sreo sam jednog djecaka.Bio se tek doselio u kucu preko puta naše.Upoznali smo se . Postali smo najbolji prijatelji.Sve smo zajedno radili.Uvijek smo se zajedno družili.U našoj ulici nije bilo djevojcica.Kada sam imao 7 godina došlo je vrijeme da krenem u školu.Nisam se dugo školovao,jer su trebale pare za školovanje,a otac moj nije nigdje radio.Morao sam napustiti školu,bilo mi je jako žao.Upoznao sam mnogu djecu,sprijateljio se sa mnogim.Bilo mi je teško,današnja djeca imaju sve što požele.U moje vrijeme nije bilo  televizora.Bilo je ali malo ko je imao televizor jer je bio strašno skup.U vrijeme provedeno u školi sam upoznao jednog dječaka koji je imao televizor.Stalno je u školi se hvalio kako on jedini ima tv.Prestao sam se družiti sa njim kada sam napustio školu,ali sa ostalim sam postao mnogo dobar.Viđali smo se svaki dan.Sa mnom u razred islo je samo 12 muškaraca,jer mnogi roditleji nisu imali novac da plate i prvu godinu.To je jako tužno.Danas hvala Bogu većina djece imaju dom i školuju se i drago mi je zbog toga.