Na neki nacin

Od malih nogu sam dete ulice, tako da bih zeleo sa vama podeliti jedan svoj mali dozivljaj na ulici.
Pre oko sedam - osam godina upoznao sam jednog decaka, koji je oduvek bio na neki nacin usamljen, niko se nije druzio sa njim, a ja nikada nisam saznao pravi razlog za to, stavise decak je bio sasvim dobar momak, kulturan, uredan.. Svi su ga ismejavali, zezali na ulici, ja sam verovatno prvi koji je stao na njegovu stranu i druzio se sa njim, i verujte mi nisam se nimalo pokajao, sada mi je taj momak jedan od najboljih drugova.. Bilo je to leto, 100 stepeni na igralistu, par decaka su ga napali pod ubedjenjem da je on krao od njih, ne secam se tacno sta.. Par minuta nakon svadje srusili su ga na zemlju i krenuli ga udarati, sutati, tu sam se ja umesao i "iscupao" sam ga iz tog problema, posto sam svakako oduvek bio jedan od "glavnih" u drustvu, ubacio sam ga u moje drustvo, i od tada poceli smo svi zajedno da izlazimo, pa tako i Bojan sa nama.. Zajedno smo igrali fudbal, kosarku, zezali se, pili i slicno.. Mnogo je velika razlika od onoga kako su se ophodili prema njemu pre nego sto je upoznao mene, i posle, svakako mislim da sam dobro postupio, sada smo postali tako dobri prijatelji da kad god izadjem na ulicu on je prvi koji izadje samnom, i uvek uvazava moje predloge, kao i ja njegove, idemo u skolu zajedno, kao braca smo.. Svasta nam moze proci kroz glavu kada pogledamo u kakvo prijateljstvo je izrasla ono malo "koskanje" decice.. Na ulici nastaju najbolja i najduza prijateljstva, koja u veliki broj slucaja od samog detinjstva ostaju do duboke starosti, zapamtite to! Mnogo vas to moze i potvrditi.. Biti dete ulice je nesto najlepse!