Nizak nivo

Moji frendovi i ja otišli smo u grad, zabavljati se, kao što smo se i prije uvjek znali tako zabavljati. Uzeli smo gajbu pive poveli svoje cure sa nama i uživali u čarima noći. Zabava bi trajala čitavu noć, a onda nas je nešto prekinulo. Bili su to policajci, tražili su nas osobne iskaznice ali mi smo bili premladi da ih imamo. Pošto nitko od nas nije imao što pokazati policajcu morali su nas odvesti roditeljima. Pozvonili su na vrata. Roditelji su otvorili vrata, bili su u čudu. Dok je policajac objašnjavao mojoj majci što sam uradio, tata je bio poprilično živčan. Na kraju su bili samo upozoreni da se to više ne ponovi. O da... Roditelji su me kaznili. Bio sam mjesec dana u kazni nisam smio izaći iz sobe niti ništa. U tome periodu naučio sam neke bitne stvari u životu a to su da se ne smije glupirati na ulici i kolko god se to činilo nemoguće ne smije se dati nagovarati na svakakve gluposti. Najbitnije je da ostanemo svoji. Zamislite kakav bi svijet to bio kada bismo se svi ponašali potpuno isto.Ja takav svijet ne želim zamišljati. Takav svijet nikome ne treba. Sada kada vidim svoje frendove, pozovu me van, ali ja ne želim više ići jer znam da sam krivo postupao. I zato nikada nemojte dopustiti nekome da radi budalu od vas. Kasnije jednom mome frendu dogodilo se nešto strašno. Došlo je do tučnjave tijekom subotnje večeri, prilikom koje je moj frend bio uboden nožem. Posvađali su se oko plaćanja pića. Zar je to toga vrijedno. Da zbog par kuna napadamo ljude i spuštamo se na tako nizak nivo. Nitko nebi trebao tako se ponašati. Takvo ponašanje nije ljudsko. Na svu sreću frend je preživio a moglo je biti puno gore. Takve stvari se ne smiju događati.