Decak

Kao i svako siromasno dete koje je ostalo bez ikoga i icega zivi u veoma losim uslovima za zivot. Skoro svake noci kada setam ulicom preko puta u parku sedeo je jedan mali decak bilo to zima ili leto on je uvek bio tu. Kada budem pri maloj vecoj svoti novca dadnem mu da kupi hleba da bi pojeo nesto, tako me i zagotivio. Kada me je zena napustila, ostao sam sam ko i on bez ikoga. Posle setnje sednem u mekoj fotelji i razmisljao sam kako je on to uspeo da bude sam svo ovo vreme, i skontao da treba da ga pitam da predje kod mene i budemo dobri prijatelji. Naravno da je prihvatio to ga je usrecilo veoma puno, kada se usesredio nije licio ni malo na decka sa ulice. Bio mi je kao sin i postovao me kako bi rekli kao svog rodjenog tatu. Jeste da nije bila ta roditeljaska ljubav ali je bilo nesto nalik tome. Naravno popricao sam snjim kako bi bilo lepo da pocne sa skolom kako bi mu bio bolji zivot u buducnosti sto je bez ikakvog razmisljanja i pristao. Ja nisam imao dece nikog u svom zivotu sem njega da sam mu poklonio svu svoju paznju i svu svoju ljubav. Nakon dugog i vrednog rada uspeo sam da ga izvedem na pravom putu. Zavrsio je skolovanje zaposlio se u jakoj i postovanoj firmi, zaradjivao je vise nego sto je mislio da ce ikada da zaradi. Kada pricamo o tome kako je bilo rasplacemo se obojica. Posle nekog izvrsnog vremena on se i ozenio ima sa zenom jednog sina. Tako da sam omogucio da jedan decak sa ulice bezbedno i uspesno zivi.