U svojoj mladosti

Odrastao sam na ulici i jako sam sretan zbog toga. U svojoj malodsti sam naucio mnogo stvari. Kao mali bio sam poseban. Razlikovao sam se od ostale djece. Oni su sve svi zajedno druzili u parku a ja sam se druzio sa starijim i vecim momcima. Ali kada sam shvatio da od njih nemam nista osim gluposti oceo sam se druziti sa svojm vrsnjacima. Bilo mi je super u djetinjstvu,ne kao danasnjoj djeci ali ja sam uzivao. Danasnja djeca imaju sve sto pozele. Imao sam lijep zivot i dobru obitelj. Isao sam u skolu,zavrsio sam i srednju skolu. Poslije srednje skole nasao sam posao i poceo da radim sa ocem. Radili smo razne poslove.Kod kuce smo pravili neke stvari pa bismo isli da prodajemo. U mladosti sam naucio sve da radim. Jako sam ponosan na to i drago mi je sto znam da radim mnoge poslove. Kada vidim danasnju djecu krenu mi suze na oci. Ne slusaju roditelje,ne zele ici u skolu. Ja se jako ponosim sto sam djete ulice i sto sam imao super djetinjstvo. Volio bih da i danas ima takve djece, ima ih ali veoma malo. Kao sto sam rekao danasnja djeca imaju sve sto pozele, to nije dobro. Trebale bih se igrice sa kompjutera ukinuti, da se djeca igraju po poljima kao nekada dok nije bilo kompjutera. Kada je snijeg vecina djece je po kucama, nema vise kao nekada prije snjeznih radosti vani. Ja sam ponosan na to sto sam dijete ulice. Mene moji roditelji nisu tako dobro cuvali, nisam imao sve sto zelim ali sam imao svoj ponos.