Sudbina

Dijete ulice je danas biti mnogo tesko, dok sam bio mali zivjeo sam sretno, roditelji su mi poginuli u saobracajnoj nesreci dok sam imao 13 godina, tada je poceo moj "crni" zivot. Prije tog stalno su mi roditelji donosili razne igracke, radili su mi i otac i majka u jednoj firmi koja se bavila proizvodnjom igracaka. Sve je krenulo nizbrdo kada su poginuli, bio sam prepusten sam sebi. Nisam imao nikoga. Poceo sam zivjeti zivot kao dijete ulice. Nasao sam prijatelja, zvao se Mike. I Mike-a je zadesila slicna sudbina kao mene. Stalno smo bili na ulicama, drugi su nas zafrkavali i nisu nas postovali. Kada smo odrasli morali poceti raditi, nismo imali posla. Poceli smo dilati drogu. Prodavali smo jednoj mafiji u koju smo se kasnije pridruzili. Zvala se Street Boys. Redovno smo isli u teretanu a poslije toga dilali drogu. Cesto smo isli na ulice da se tucemo sa drugim mafijama. Bili smo najjaca mafija u gradu. Sef nam je bio Jack koji je imao 40 godina. Imao je mnogo novca, pa nam je stalno dijelio platu. Ja i Mike smo bili veoma zadovoljni. U jednoj bitci Mike je poginuo. Svima nam je bilo zao, htjeli smo se osvetiti toj mafiji zvanoj MS. Otisli smo do njih ali ih je bilo previse! Vratili smo se nazad ali meni nije bilo dobro, imao sam temperaturu 40. Morao sam hitno do bolnice. Poslije toga sam se odreko bande i vratio se normalnom zivotu! Zaposlio sam se kao novinar i imao solidnu platu za zivot. Kupio sam stan i auto. Sada imam 46 godina i zivim solidno. Ja sam dijete ulice i time se ponosim.