Proslost

Kao dete ulice biti je veoma tesko, od malena sam se nagledao raznih stvari. Bilo to dobro ili lose, u vecim slucajevima je to bilo ruzno i lose. Pokusavao sam da zaboravim te lose stvari da zapamtim samo dobra ail kod mene je bilo suprotno. Od samog rodjenja izgubio sam oba roditelja, tokom porodjaja mama mi je preminula, tata kad je cuo tu tuznu vest sleteo je sa litice ubio se. Ja sam bio mali pa nisam ni znao dal postoji uopste takva bol dok nisam odrastao i poceli da mi nedostaju pravi roditelji. Usvojio me jedan mladi par nisu me gledali i postovali ko svog sina, tako da sam provodio svo svoje vreme na ulici. Nisam imao ikoga kao neku malu cak i onu najsitniju podrsku od bilo koga. Jedinu utehu sam trazio na ulici igrajuci se sa drustvom koji su mi popravljali raspolozenje i u prijateljima kojima sam trazio utehu.Kada sam odrastao napunio dovoljno godina da mogu da pocnem da zaradjujem za svoj zivot posao sam u potrazi za poslom. Jedino sam nasao posao u jednoj perionici auta, nije bilo velika plata ali zaradjivao sam koliko toliko. Kako sam radio tako sam i zavrsavao fakultet da bi postao nesto vise od peraca auta. Nakon dugog vremena sam uspesno zavrsio fakultet, posto sam zavrsio za kriminal, prihvatili me u policiji kao inspektor. Drzava mi omogucila kupnju stana, jedino od svoga zivota mi bilo preostalo da stvorim svoju porodicu. Nakon sto sam sve uspeo sto sam hteo, zivim svoj zivot veoma lepo i uspesno. Ali dane iz detinjstva tesko zaboravljam uvek ostaju secanja iz proslosti.